Ставови Србије у Савету Европе чули су се и уважавали у претходној години, тврди шеф делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини СЕ Александра Ђуровић, а највећи изазови пред нашом делегацијом у новој години су избор новог известиоца за Косово и Метохију, али и инсистирање на завршетку истраге о трговини људским органима.

Делегацију српског парламента у Савету Европе, која је у 2013. година успела да дуплира своју "видљивост", у 2014. очекује динамичан период - за Србију ће поред избора известиоца за КиМ важно бити и настојања да земља из мониторинг фазе пређе у постмониторинг, што ће показати да је Србија напредовала у примени стандарда те организације.

Делагација Скупштине Србије је, према годишњој статистици СЕ, удвостручила активности у Парламентарној скупштини СЕ, па тако њихово учешће у укупном гласању износи 44,53 одсто, што Србију ставља на 13. место од 47 држава Савета Европе, а учешће у расправама повећано је на 70,24 одсто, чиме се Србија нашла на 15. месту.

Просек учешћа на гласању делегације у претходном сазиву скупштине од 2008. до 2012. године био је 20,36 одсто, а у дебатама 43,076 одсто.
"За нас је то значајно и због мера штедње које смо били принуђени да примењујемо због рестриктивног буџета када је реч о путовањима у инистранство", казала је Ђуровићева Тањугу.

У 2014. години Савет Европе чека избор генералног секретара и то у јуну, а за Србију ће бити важан још један месец - јануар када ће се бирати известиоц за Косово.
"Гласање ће се обавити на јануарском заседању. Рано је да се говори о новом известиоцу док не буде завршен цео процес у који смо активно укључени. Имамо и своје фаворите, али о томе можемо да причамо по завршетку", објаснила је Ђуровићева.

Она је оптимиста да ће Србија бити задовољна новим известиоцем
"И са досадашњим известиоцем смо имали добру сарадњу - његов извештај био је у складу са статусно неутралном позицијом. Када се одлучивало о модалитетима сарадње са косовском скупштином, донета је одлука да два члана могу да учествују тако што ће да присуствовати без права гласања - уважен је став Србије да је за нас неприхватљиво да им се дозволи обраћање у пленарној сали. То је био један од успеха наше делагације“, истакла је Ђуровићева.

Српску делегацију очекују и активности како би Србија завршила процес мониторинга у Стразбуру, а тим поводом у Београду су недавно боравили известиоци СЕ са којим се разговарало о реформи правосуђа, борби против корупције и криминала, усвајању закона.

Велики корак напред
"Након што смо им представили резултате, могу да будем оптимиста да наредни задатак буде да током израде следећег извештаја у току 2014. Србија из процеса мониторинга пређе у следећу фазу - постмониторинга", нагласила је Ђуровићева.

То би за Србију, како је казала, значило да је наша земља показала да паралелно са применом стандарда Савета Европе испуњава задатке који се пред њом налазе на путу ка ЕУ. То би значило и да је Србија прошла један тежак пут у СЕ кроз реформу друштва и да ће у постмониторинг фази ређе бити под лупом, додала је она.
"То је велики корак напред и говори да смо на добром путу да постанемо део ЕУ и породице која је применила стандарде", истакла је Ђуровићева.

Да Србија примењује стандарде СЕ, Ђуровићева је као пример навела то што је Скупштина Србије потврдила две конвенције СЕ - о заштити деце од сексуалне експлатације и Истанбулску конвенцију о борби против насиља над женама, чиме је Србија постала осма земља од 47 која је ратификовала ту конвенцију.

Завршити истрагу о трговини људским органима
Важна тема за Србију је и стално инсистирање на завршетку истраге о трговини људским органима на Косову и Метохији будући да је управо извештај о томе усвојен у Стразбуру.
"Ми у свакој прилици инсистирамо да се ти злочини истраже до краја, али СЕ нема те механизме да може да врши истрагу, јер је она поверена Еулексу", подсећа и истиче да када је СЕ утврдио да је ту било злочина, ту није крај процеса, већ је неопходно да се врши притисак на оне који спроводе истрагу да та истрага буде до краја и завршена и да одговорни сносе последице.

Александра Ђуровић је задовољна сарадњом чланова делегације, коју чине различите странке и већине и опозиције, која, како је казала, брине о националним интересима, али и сарадњом земаља региона.

Србија је тако била у прилици, подсећа Ђуровићева, да помогне гласањем и подршком делагацији Босне и Херцеговине да не буде суспендована и привремено искључена због неизвршења пресуде Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци" (о праву мањина да буду биране на највише функције), а подржала је и Мађарску којој је претило увођење мониторнига.
"С друге стране и Србија је имала подршку земаља региона и показали смо да је та сарадња на високом нивоу", нагласила је Ђуровићева.