Иако су се прикључили једнодневном штрајку лекара и здравствених радника 5. новембра, запослени у Дому здравља „Др Ђорђе Ковачевић“ радили су тог дана својим пуним капацитетима, и тако је сваког дана. „Лекара немамо довољно, али ми који смо ту дајемо све од себе да пацијентима пружимо неопходан третман“, каже др Јован Милојевић, који се на челу ове установе налази три месеца.

Пацијенткиње не морају да брину

Због специфичности своје струке и чињенице да се жене, а нарочито труднице везују за свог лекара, др Милојевић гинеколог и акушер, каже да нијe било дилеме да ли ће остати у пракси, тако да понедељком ради са својим пацијенткињама које су углавном труднице, а једне суботе месечно са, како каже, свим женама.

„Здравство увек ради и увек је на ногама, наше службе су мобилисане, неке и по 24 сата, као што су Хитна служба и Породилиште и мислим да су плате које запослени примају недовољне, али су тренутно, претпостављам, максималне могуће, јер ако би се ишло ка даљем повећању плата, претпостављам да би дошло до колапса целог система. Мислим да је у питању привремена мера,а да ће у будућности доћи до преговора синдиката и Владе о томе да се услови рада и стандард у здравству побољшају“, каже др Милојевић.

Неопходан хирург

Директор Милојевић је најавио да ће ускоро лазаревачки Дом здравља добити хирурга, што је био до сада велики проблем. Уз подршку синдиката ЕПС-а и Колубаре, биће ангажован хирург и опремљена хируршка амбуланта, која је иначе потпуно угашена пре седам година.

Др Јован Милојевић на дужност је ступио 22. јула, а пошто већ 22 године ради у овој установи, истиче да добро познаје инфраструктуру, кадрове као и проблематику куће.

„Осим Специјалне болнице за ендемску нефропатију и ванболничког породилишта који су секундарни ниво, ми смо углавном ослоњени на примарни ниво здравствене заштите који мора да покрије велику територију општине која има преко 60 хиљада становника и Рударски басен Колубара“, а у односу на период од пре десет-петнаест година имамо око 30% мање запослених“, каже он.

Хитна служба у пуном капацитету

Одмах након ступања на функцију вд директора, Милојевић каже да је акценат ставио на реорганизацију Хитне службе. Урађена је интерна прерасподела кадра, тако да сада у Хитној служби постоје две мобилне екипе дању, плус једна екипа која ради кућно лечење и две екипе ноћу.

-Какво је било затечено стање у установи када сте ступили на дужност директора?

„Као и у Хитној служби, и у неким другим службама затечен је проблем кадрова, негде је био проблем и опреме и недостатка ампулираних лекова. Могу да кажем да смо у овом периоду успели неке ствари да поправимо, на некима се још увек ради, а неке се можда не могу ни решити у извесном периоду јер зависе од виших инстанци, а ту пре свега мислим на неопходно реновирање делова установе који је прилично руниран, а конкретно се ради о диспанзеру за ментално здравље, АТД служби и служби кућног лечења, а ту су и ванболничко породилиште и зграда вешераја. Ми ћемо се потрудити да решавање ових питања покренемо, јер пре свега потребно је да од нас потекне иницијатива“.

-Како се надокнађује недостатак кадрова?

„Што се тиче најфреквентнијих служби као што су Педијатрија и Диспанзер за општу медицину за одрасле, ту имамо хроничан недостатак лекара, а недостаје и средњи медицински кадар. Ту успевамо да, захваљујући ентузијазму и прековременом раду запослених изађемо у сусрет пацијентима. Проблем имамо и у служби ОРЛ, где морамо да ангажујемо људе из других здравствених установа како би попунили дефицит кадра. Очекујем да ћемо у наредним месецима добити помоћ Министарства у виду запослења одређеног броја лекара и медицинских сестара“.

-Каква је ситуација са финансијама?

„Што се тиче материјалне ситуације, могу рећи да је и затечено стање и тренутно стање доста стабилно. Имамо изузетно добру сарадњу са дректорм Колубаре Милорадом Грчићем као и са општином која нам излази у сусрет кад год је потребно. Обављамо континуирано систематске прегледе запослених у РБ „Колубара“ што је комерцијални програм, који је нама јако битан“.

-Да ли ће Лазаревац коначно добити достојно породилиште?

„Изградња новог објекта је велики и скуп пројекат и мислим да је та шанса ранијих година пропуштена. Сада имамо пројекат доградње у оквиру постојећег објекта од око 800 квадратних метара, где би била смештена гинекологија и породилиште. Тиме би породилиште било премештено из садашњег простора и уз осавремењавање опреме, мислим да бисмо имали већи број порођаја у Лазаревцу. Са тим предлогом већ смо аплицирали на неколико места, надамо се да ћемо у догледно време обезбедити средства“.

А. Радојевић
Извор ПРАВЕ НОВИНЕ: http://pravenovine.com/vesti/drustvo/ustanova-na-koju-se-lazarevcani-mog...