Транспарентност у раду институција је неопходан предуслов демократски уређеног друштва. Међутим, транспарентност не би требало схватити и примењивати безусловно. Што се тиче јавности рада Владе, искуства и пракса земаља ЕУ је различита и не постоји јединствено правило које би се примењивало. Пробајте да дођете до записника седница влада неких развијених демократија, и видећете да то није баш једноставно. Можда не би било лоше да информације са седница Владе Србије, бар у оном делу који се односи на предлоге законских и подзаконских решења, буду доступне јавности, али уз пуно поштовање Закона о тајности података и неопходност очувања националног интереса када се ради о поверљивим питањима, кадровским питањима, платформама за различите врсте преговора и наступа Владе - каже за Данас Јадранка Јоксимовић, интернационални секретар Српске напредне странке и председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, одговарајући на питање хоће ли СНС учинити јавним записнике са седница Владе.

Данас: Хоћете ли донети закон о лобирању, који би обавезао државне јавне функционере и институције да објаве ко им се обраћао и са каквим предлозима?

- Слажем се да у ову област треба увести ред, међутим да ли ће то бити регулисано кроз закон који би експлицитно био назван закон о лобирању, или кроз пословник Народне скупштине или кроз закон о спречавању корупције, о томе се свакако може расправљати, јер је и пракса у земљама ЕУ различита. Већина земаља чланица ЕУ није донела овакав закон. У сваком случају, сматрам да би се доношењем овакве регулативе повећала транспарентност у јавном сектору и уредили односи различитих интересних група, носилаца јавних функција, лобиста и политичара, док би се истовремено заштитила држава од потенцијалних негативних последица лобирања.

Данас: Да ли ћете покренути поступак за смену руководилаца институција за које Агенција за борбу против корупције утврди да нису испуниле задатке из антикорупцијске стратегије и против руководилаца институција које се оглуше о обавезујућа решења и препоруке независних регулаторних тела?

- Нисам сигурна да препоруке свих независних државних органа треба третирати јединствено, како сте ви то питањем навели. Препоруке Државног ревизора су веома конкретне и јасно утемељене у законским прописима, док су препоруке Повереника понекад јако дискутабилне, с обзиром да се дешавало да Повереник својим решењима скида тајност с докумената који су пословна тајна или који су од значаја за одбрану и безбедност земље. С друге стране, када треба заштити приватност грађана коју нарушавају приватне компаније не видим баш неко велико залагање. Када је реч о борби СНС против корупције, то је грађанима постало сасвим јасно, немамо никакву селективну толеранцију и залажемо се за пуну и активну борбу против корупције коју ћемо наставити и после избора. У том смислу сматрам да је неопходна већа активност свих државних органа у овој области.

Данас: Који органи у јавном сектору ће бити укинути, који основани, а који највише кадровски ојачани? Да ли ћете, где и за колико смањити број запослених у јавном сектору?

- Сматрам да треба размотрити постојање великог броја агенција, које су основане ради обављања послова који су већ били у надлежности министарстава. Будимо реални, већина тих агенција основана је ради запошљавања партијских кадрова, где су запослени годинама били изузети из Закона о платама државних службеника и примали дупло и тродупло веће плате за обављање које су обављали државни службеници у министарствима. Када је реч о јавном сектору, треба направити разлику између јавних предузећа и запослених у органима државне управе. И у једном и у другом случају број запослених је превелики, али су запослени у јавним предузећима далеко више плаћени. Мислим да број запослених мора бити смањен на оптималну меру, уз примену јасних деполитизованих критеријума којима ће се издвојити квалитет.

Данас: Хоћете ли предложити увођење кривичног дела „незаконитог богаћења“ и да ли ће Пореска управа у ширем обиму користити механизме за унакрсну проверу имовине и прихода?

- Пореска управа може и треба да има већи значај у борби против корупције и организованог криминала. Постоји много грађана који плаћају мали порез држави, користе разне социјалне олакшице, а да истовремено живе веома луксузно. То је просто немогуће и управо у том сегменту Пореска управа треба да има велику и пресудну улогу у утврђивању порекла имовине и утаје пореза. Неопходно је коначно увести ред у финансије државе и онемогућити избегавање плаћања пореза. Недопустиво је да се појединци богате на рачун државе и грађана који то све морају да плате.

Извор: Дневни лист "Данас"