Александар Вучић се својом појавом савршено уклапа у амбијент (Владе као институције). Његово сиво одело, уредна коса и наочаре не би изазвали чуђење у било којој сали за састанке или кабинету. Али, насупрот уобичајеном клишеу, лидер Српске напредне странке (растом) је много виши него што изгледа на ТВ-у, и има изузетно чврст стисак руке.

Све то пристоји човеку који има функцију првог потпредседника владе, а уз то је и широко признат као најмоћнија личност у српској политици и лидер у успону на Балкану. Он је покретачка снага у решавању три кључна питања која су дуго спутавала Србију - Косово, ЕУ и корупција.

У року од годину дана од његовог ступања на дужност, владајућа коалиција завршила је преговоре о нормализацији односа са Косовом и започела званичне преговоре о придруживању Србије ЕУ. У међувремену, Вучић је лично преузео кормило кампање за борбу против корупције – с обзиром на то да су раније недодирљиви тајкуни ухапшени и оптужени за незаконито богаћење успорнимприватизацијама.

Све ово донело му је огромну личну популарност - и моћ. Постоје стална нагађања о томе када ће преузети функцију премијера, коју тренутно има Ивица Дачић, лидер млађег партнера у коалицији (или лидер странке која је друга по снази у владајућој коалицији). Али чини се да Вучић задовољно чека својих пет минута. Можда је то због његове улоге у опште познатој влади Слободана Милошевића. Вучић је важио за репресивног министра информисања – кажњавајући новинаре који су се супротстављали влади и забрањујући стране ТВ мреже.

Његов повратак на власт - заједно са Дачићем, бившим портпаролом Милошевића - изазвао је нервозу међу западним дипломатама. Али, чак су и скептици почели да попуштају. "Другачији су него раније", каже Наташа Кандић, оснивач Фонда за хуманитарно право. "Важно је да су се променили и да позивају на демократију."

Монокл: Ви сте лидер странке која има највише (посланичких) места,па ипак је Ваша функција потпредседничка. Зашто се повлачите тамо где би други себе гурали у први план?
Александар Вучић: Само сам желео да покажем да су резултати и корист за наш народ оно што ме интересује, а немоје функције. Има много људи који су по функцијама изнад мене, али људе у Србији то не занима. Њих занимају резултати, и ја дајем све од себе да те резултате постигнем.

М: Постигнута је нормализација односа са Косовом и почетак преговора са ЕУ о чланству Србије. Да ли је то све што сте желели да постигнете?
АВ: Наравно да нисам задовољан. Ако нешто заиста желите да постигнете, онда морате своје циљеве да поставите на виши ниво. Да, успели смо да отворимо приступне преговоре са ЕУ, да закључимо Бриселски споразум са Косовом, а започели смо и веома важну борбу против корупције. Али, нисам задовољан економском ситуацијом и окружењем. Данас, ако желите да добијете, рецимо, грађевинску дозволу, мораћете да чекате деценијама. Надам се да ћемо бити у могућности да скратимо тај рок на мање од месец дана.

М: Историјски гледано, ваша влада има боље односе са Русијом него са ЕУ. Зашто сте изабрали да идете путем придруживања ЕУ?
АВ: То није тако популарно у Србији, како ви можда мислите. Али веома је повезано са модернизацијом ове земље. Ми ћемо морати да променимо наш ментални склоп, навике, саме себе - а то је најважнија ствар. Ако не променимо себе, ако не учинимо нешто у вези са владавином права и многим другим променама у различитим друштвеним сферама, нећемо бити успешни у будућности.

М: Деведесетих година били сте министар информисања у Милошевићевој влади.
АВ: Након 1999-те видели смо резултат наше политике – била је изузетно лоша у свим друштвеним сферама. Имали смо толико уништених мостова и зградада не можете ни да замислите. Ми не можемо да кажемо да је све кривица Србије - али то је био резултат наше политике. Морали смо да променимо наше циљеве и нашу неуспешну и штетну политику.
Сви смо правили неке страшне грешке и ја се не стидим да то признам. Морамо да пронађемо бољи пут за Србију и сада морамо да будемо веома чврсти, фокусирани, концентрисани - чак потпуно посвећени - ако желимо да пронађемо бољи пут за наш народ.

Извор: Monocle / Аутор: Guy De Launey